Budistična razlaga besede karma

Click here: => waphifipo.fastdownloadcloud.ru/dt?s=YToyOntzOjc6InJlZmVyZXIiO3M6MzA6Imh0dHA6Ly9iYW5kY2FtcC5jb21fZHRfcG9zdGVyLyI7czozOiJrZXkiO3M6MTM6Ij90YSBqZSBrYXJtYT8iO30=


U svakom će sledećem životu naša situacija biti onakva kakvu smo u prethodnom zaslužili. Još jedno važno značenje darme koje se javlja u komentarima su predmeti. Ona obuhvata i prošla i sadašnja dela. Karma prostě jen následuje příčinně následné vztahy toho, co se děje.

Ali ako ne djelujemo onda još uvijek na neki način moramo živjeti nasu sudbinu, zapisanu u zvijezdama ili se moramo posvetiti višoj sili da bi uspjeli zaustaviti kolo karme ili ponovnog rođenja i smrti reinkarnacija. Nekateri nanjo gledajo kot na usodo. Da li karma oblikuje um?

Budistična razlaga besede karma

Motiv međupovezanosti simboliše karmu u đainizmu. Karma drži u večnom toku zbivanja , koji se smatra izvorom patnje i iz kojeg se traži oslobođenje. U , karma znači neumoljivi zakon raspodele života i životnih vrednosti putem delovanja zbira dobrih i loših dela u prethodnom životu ili životima. Karma je merilo moralnosti i delovanje odgovornosti. U svakom će sledećem životu naša situacija biti onakva kakvu smo u prethodnom zaslužili. Nevidljiva sila koja se oslobađa iz karme naziva se. Postavljanje zakona karme je vratilo čoveku odgovornost; njegova sudbina više nije zavisila samo od volje i ćudi , a njegov život, rasterećen samovoljnih božanskih zapovesti, našao je u samom sebi vodiča i dostojanstvo. U karma ima donekle drugačiju ulogu nego u hinduizmu, budući da nema trajnog subjekta. Ilustracija zakona karme Zakon karme se ne nameće spolja, on je položen u samoj našoj prirodi. Suština zakona karme je da svako snosi posledice sopstvenih dela. Tako je delanje istovremeno ispoljavanje volje i uzrok uslovljenosti subjekta. Svako biće nasleđuje sopstvena dela, nastavljajući sa činjenjem novih dela, čije će posledice osetiti kasnije. Zbir čovekovih dela određuje njegov sadašnji i budući život, a sadašnji život i karakter određeni su delima izvršenim u pređašnjem životu. Tako je karma pokretna snaga moralnog u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u. Zakon karme je opšti zakon koji se primenjuje i na ljude i na bogove, biljke i životinje. U drevnoj je bilo pobornika apsolutnog determinizma, po kojima je svaka naša delatnost uzaludna, jer se sve dešava usled sudbonosne predodređenosti. Apsolutnom determinizmu suprotstavlja se koncept karme, zakona moralnog kauzaliteta. Tako shvaćena, karma više nema značenje ritualnog ili magijskog čina. Puku ni reči o tome! Prema hinduističkom učenju, svako biće nakon smrti reinkarnacijom prelazi u drugo telo, u skladu sa zakonom karme. Karma je uzročni zakon kosmičkog zbivanja, jer su ne samo pojedinci nego i , uključujući i božanstva, podređeni večnom zakonu beskrajnog nastajanja i propadanja. Snaga dela je iznad moći bogova. Ovo se uverenje razvilo iz uvida u kosmičku zakonitost rita u ranim vedskim himnama. Učenje o karmi je jedan od temelja filosofije. Đaine shvataju karmu kao materijalnu silu, atomske čestice koje određuju posledicu kojoj teže. Đaini veruju da je u ovom svetu duša vezana ogromnom količinom suptilne zvane karma. Kada duša dela, obližnji delići materije prianjaju uz nju kao što se zrnca prašine lepe na masnu kožu. Ovi delići materije bivaju asimilovani od duše i prenose se iz života u život. To se kružno odvija tokom ciklusa rađanja u vidu raznih obličja, sve dok se ne obustavi stvaranje novih veza. Đaini smatraju da je veza duše i tvari stvarna, inače bi điva, najlakša od svih supstanci, odletela. Tako je za đaine karma materijalna, i sastoji se od. Đaine su marljivo sačinile popise u kojima se specifikuje koliko atoma posledice, kakvog entiteta i kvaliteta, potiče od uzroka ovog ili onog čina. Karma je telesna materija, sačinjena od tananih elemenata koji se stežu oko đive i zarobljavaju je, dajući joj i jednu posebnu boju. Pošto je prisustvo karmičke materije u duši uzrok rađanja i umiranja, điva se mora osloboditi karme. Upliv karmičke materije zaustavlja se razvojem čistih misli i dela, a količina već postojeće karme se troši praktikovanjem. Kada se karma potpuno uništi duša biva slobodna. U đainizmu je cilj svakog pojedinca da postigne ovo savršeno i prirodno stanje duše sopstvenim naporom. Đaini tvrde da oslobođenje duše od karmičke vezanosti potpuno zavisi od sopstvenih dela a ne od uticaja božanskog bića. Osam je sila koje se suprotstavljaju oslobađanju od karme. To su, prvo, one koje ometaju viđenje stvari darsanavaraniya , a same prouzročuju pojavu drugih sila, koje proizvode doživljaje zadovoljstva i bola vedaniya. Tako se začinju nagoni koji pomućuju ljudske sposobnosti mohaniya , a od njih potiču refleksi koji predodređuju različite vrste tela za koja se duša može vezati namakarma. Tako nastaju sile koje određuju trajanje života ayuh-karma i sile od kojih će zavisiti poreklo pojedinca gotra-karma , čime se sprečava uznošenje duše i ometa njena energija antaraya-karma. Sve ove sile se ponovo sjedinjuju u karmičkom telu karmašarira. Pojedinac se seli iz života u život i odgovoran je za svoju sudbinu, istovremeno je određujući i podnoseći. Igrom ovih osam sila nastaje i održava se vezanost đive u materiji. Poželevši nešto, čovek deluje putem tela, govora ili uma. Postoje dela koje dozrevaju u toku života, koje dozrevaju u životinjskom svetu, svetu ljudi i u nebeskom svetu. Plodovi su trostruki: oni koji dozrevaju u toku života, oni koji dozrevaju u budućim, novim rođenjima i oni koji dozrevaju u toku neprekidnih rođenja. VI 63 Svaka radnja, dobra ili rđava, izvire iz uma i ostavlja utisak u. Volja koju karakterišu lobha , dosa i moha , uzrokuje lošu karmu, dok ona koju karakteriše alopha , blagonaklonost adosa i nezabludelost amoha , stvara dobru karmu. Na primer, ako neko nenamerno zgazi , to se ne odražava na um. Ali ako ga neko namerno zgazi, to ostavlja trag u umu. Negativni sadržaji uma neizbežno vode patnji, za koju se smatra da ističe iz stanja uma. Karma dalje utiče na naše sklonosti i naš doživljaj stvarnosti. Na primer, ratoborna osoba će se u mnogim slučajevima osećati uvređena i besna, dok će smirena osoba izbeći takve emocije. Na taj način karma određuje naše , a našim mislima, rečima i delima sejemo budućih iskustava. Bića su vlasnici svoje karme, naslednici karme, karma im je nasleđe, karma im je svojstvo, karma im je dom. Karma je ta koja bića deli na podređena i nadređena. Karmičke posledice, i dobre i loše, pokreću , koje ljude zadržava u toku samsare. Posledice karme se mogu iskusiti tokom delatnog subjekta, ili u nekom od. Međutim, prema budističkom učenju o , ne postoji trajno ili koja nastavlja da živi. Nakon produžuje da postoji samo , pa jedino zaista besmrtno u čoveku jesu njegova dela. Postoje samo pojave koje neprekidno funkcionišu, budući da su povezane lancem uzroka i posledica. Čovek se iz ovog toka može izbaviti putem spoznaje, nakon čega teži iscrpljivalju karme, što vodi oslobođenju. Ko žanje plod karme? Da li karma oblikuje um? Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.

Apsolutnom determinizmu suprotstavlja se koncept karme, zakona moralnog kauzaliteta. Když člověk odstraní všechny slabosti a nedostatky, nemůže ho zasáhnout a zranit žádné zlo. Tako je karma pokretna snaga moralnog u individualnom životu, a takođe i opšteg uzročnog zbivanja u. Bohužel však dnes jsou takové vědomosti většině lidí nedostupné. Življenje vam bo dalo tisto izkušnjo, ki je v danem trenutku najprimernejša za vaš razvoj zavesti. Upliv karmičke materije zaustavlja se razvojem čistih misli i dela, a količina već postojeće karme se troši praktikovanjem.